Preuzel bom ulogu domaćina  i  s par reči  predstavil veteransko ekipu. Se redom proslavljene košarkaše koji su prodefilerali  i zadužili KK Dubravčan. Jega tu onih koji su prvi zavesili felgu od becikljina-poneka na korožnjak i počeli igrati nekaj kaj se zove košarka  preko onih koji su dobrafsku košarku dopeljali do vrhunca i igranja v 2. hrvatski ligi  pa sve do onih mlađih koji su tek nedavno „obesilji patike na klin“. Sema njima košarka je „pod kožom“ i rado se odazivaju na ovakva druženja.  Moram reći – ljepo mi Vas je pak videti na parketu.

No, bom krenul s predstavljanjem, onak od stareših prema mlajšima:

/RUDI BALOG/

I ovu tekmu nas bo vodil čovek koji toga posla dela najbolje. Čovek koji dok je još bil v naponi snage prepustil mladim dečkima da vode glavnu reč i de smo si mi meli sreću kaj se zapravo ostavil igranja jer je poslije preuzel vođenje ekipe i postal naš najtrofejniji trener v povijesti kluba, jedan i neponovljivi, trener svih trenera. Čovek koj najbolja rješenja nudi RUDOLF BALOG – RUDI!                   

V njegvem stručnem stožeru, sve znalci do znalca, košarkaški zaljubljeniki , žive legende.  Još su navek živi, malo sa strganim koljenima i zglobima, šepavim prstima, sfrkanim kičmama, al su tu.

/VILIM KOVAČ – PEKOV/

Istinski košarkaški šmeker. Čovek koji nam je pokazal da v košarki postoji ljeva ruka. Koji je zmisljil dodavanje na jenu i  drugu stranu, patenteral  ljevi ulaz. Godinama nositelj igre naše ekipe, kojemu je ne bilo teško, puno put, poteči iz Zg v Dobravu zbog jedne tekme i vrnuti se istu večer nazaj. Veliki učitelj. Nek živi još puno vijekov- z nami je denes  VILIM KOVAČ – PEKOV!

/MILAN ZVONAR/

Stari as i znalac košarke. Prvi iz susjednog nam Vidovca koji je košarku bolje igral neg  nogometa. Prototip budućih visokih krila, igrač profinjenog šuta, dobrog pregleda igre, pravi atleta. Čutura v Ciboni-to je on bil za Dubravčan. Onak bi neprimjetno dal 15 koši, a isto tuljkuput i dobro skočil. Istrčal bi on i denes da ga kičma ne mući. Denes je profesor koj  s kompjuterom najbolje vlada – on je MILAN ZVONAR –BRADA!

Vraćem se nazoj trofejnoj ekipi Cibone koja je harala 80-tih evropskim parketima:

/KLARIĆ SLAVO/

Ono kaj je Mihovil Nakić bil za Cibonu to je on bil v našem klubu (čak mu je i fizički sličen). Igrač s visinom centra, s mefkom rokom kak bek, pravi all-round igrač koj je dar-mar delal sakom svojem čuvaru. I den-denes  v formi kak kakov mladić. On je z nami navek – ON JE SLAVKO KLARIĆ – SLAVEK!

/BRACO/

Još jen iz plejade stareših, još iz generacije koja je prva igrala košarku na Rusakovem korožnjaku. Istinski vođa, neprikosnoven v obrani, oštrostreljec /rekli bi Slovenci/ koj je znal svoje najbolje partije odigrati  i v natikači. Moj teniski partner, kolega, prijatelj i neumorni sportaš.                                       
Agresivan do kraja, riječ poraz v njegovem rječniku ne postoji, ak treba, za pobjedu bo sema razbil faco – jer to je MIROSLAV HORVAT – BRACO!

/TONAC/

Najbolji mužikaš med košarkaši i najbolji košarkaš med mužikaši. Čovek koj se jednako dobro snalazi v tamburaški svirki i s loptom pod košem. Košarkaš koji se unatoč nedostatku visine najbolje postavlja pod koš i koji je specijaliziral udicu kao šut. Maestro glazbe i učitelj koj  je fnoge dobrafske dečke i deklje navčil note čitati. Pravi dobričina i prijatelj . Za njim Balašević još i denes suze roni – to je samo on   ANTUN HORVAT – TONI!

/MILJE/

Idem ve na one mlajše. Jen od onih koji su v zenitu svoje karijere dopeljali Dubravčan do A2 hrvacke lige, slavnih dana dok je naš selski klub igral ravnopravno s  klubi z Oseka, Vinkovci, Županje, Belišća, Belovara, Koprivnice, Čakovca, Varaždina. Do denes najljepši i najprecizniji skok-šut Dubravčana, jen od najefikasnijih strijelci  kluba, veljki borac koj je navek štel pobediti. Zgoden kaj za njim i denes deklje cvilje- jen i jedini MILJENKO BALOG – MILJE!

/ĐELO/

Košarkaški romantik, najbolji dribler ljige, najtalentiraniji igrač Dubravčana do današnjih dana. Čovek kojemu je pasalo dok je protivnik igral zonu jer im je unda utrpal tricu, a kojemu je još bolje pasalo dok su igrali čoveka jer je mogel sakoga preti  i zabiti ulaza centru, onak  med vuha. Jen od najboljih kradljivci lopti, kontraš, vrhunski realizator. Pozdravimo ga.  Nije Hađiselimović, al bi ga sako selo rado melo – to je ANĐELKO LISJAK – ĐELO!

/RIBARA/

Hodajuća legenda, čovek koji je sakoga centra, od A2 pa do B-ljige, del v mali žep. Jen od najefikasnijih igrača v povijesti kluba, najbolji bloker, nebeski skakač. Igrač koji se je najveć svadil s sucima i treneru Rudiju nakon 2 minute vikal – „Zemi me vun, nemrem već“, a unda bi odigral celo tekmu i bil najbolji. Čovek koji je mogel zakucati, ali i najbolje vritnuti loptu dok se rasrdil. Ledenda kluba. Štela bi ga meti i FIBA – al on je samo naš – JOSIP RIBIĆ – RIBA!

/CERIN/

Vrhunski branič, čovek koj je navek obavljal prljave zadatke. Jen od onih koji su najbolje čitali igru, koj je navek bil tam de je trebalo, čovek karakterističnog šuta, tata  nadarenih mladih košarkaša Ivana i Josipa. Denes dobravsku baštinu čuva i konje jaše. Muškatljin. Za njega za mala beba Špiro Guberina – pljeskom pozdravimo - MARINKA LISJAKA – CERINA!

/ŠČUKICA/

Sportaš od glave do pete, autor košarkaškog pozdrava s kojim počinju i završavaju se naše tekme, fajter koj je nigdar ne bil strahu iti na vekšega i jakšega, koji je imel nosa biti tam de je lopta  Odlični skakač – kak med koš , tak i v ženskem društvu, „brave heart“ , „hrabro srce“ Dubravčana.   Komendijaš i vrhunski kuhar. Čovek koj bo zgrabil sako mlado – to je ŠČUKICA ŠTEFIĆ – VLADO!  /Svakoj je curici muka, dok ji dojde VLADO ŠTEFIĆ – ŠČUKA!/

/DARKO ŠTEFIĆ-ROĐO/

Još jen Štefić. Čovek iz ravne Slavonije koji je iz pitomog Belišća potegel put Međimurja i  prihvatil ga kak drugi zavičaj. Jedini stranac koj se snašel v Dubravčanu, impresivne karijere. Čovek koji je nosil dresove mnogih domaćih, ali i stranih prvoligaša. On se navek rado vraća v Dobravu. Dober je još i denes, sunce mu žarko, on je naš dobravčan ŠTEFIĆ ROĐO - DARKO!

/SALE/

Ovim Štefićima nigdar kraja! Legendarna sedmica, najbolji pjevač među košarkašima, dobrafski Barbarić, čovek koji je podjednako dober v kuglanju,košarki,  nogometu, tenisu, v igranju gitare i bojsa. Zna ljepo popevalti, ali i ljepo spiti. Najpreciznija ruka Posranca, tricaš, najsimpatičniji i najzabavniji tip u i izvan slačionice. Najpoželjniji neženja našega kluba. On koj je od sake obrane delal budale – neponovljivi i originalni SAŠA ŠTEFIĆ – SALE!

/BONE/

Čovek z doljnjega kraja. Još jen dečko v najboljim ljetima. Košarkaš nevjerojatne preciznosti, jedini koji je zabil koša sa svoje polovice,  al zamisljite, s  hrptom obrnutim od koša i to v službeni utakmici.. Čovek koj još more zabiti ulaza kaj loptu zavljače pod noge istovremeno dok skoči i koša zabije. Čovek na kojega se navek moreš osloniti, koj bo navek pomogel  i navek bil tam de treba. Za takvoga pobednika i  zvona zvone -  to je naš BRANKO BRLJAK – BONE!

/VEDRO/

On je žaril i palil još od mladih dana. Bil vođa i najbolji strijelac nadarene generacije koja je s lakoćom osvajala prvenstva ostavljavši vršnjake iz Čakovca na – 30. Jedno vreme bil v klubu „katica za se“, dogovaral  utakmice, organiziral suce, zapisničare, mjeritelje vremena, obavljal posle tajnika i blagajnika, igral za prvu, istovremeno  bil trener  juniora. Istančani strijelac, zabiti tricu draže mu je od seks-a. Istinski zaljubljenik u košarku. Igrač koji je prebrzo odišel v mirovinu. Imel bi ga rado svak – znami je denes VEDRO VEDRAN – JAKUPAK!

/MIKIĆ/

Jen od onih koji je i mene povljekel v košarku. Fajter, najveći radnik med košarkaši, strah i trepet reketa. Čovek koji ide na saku loptui koj bo sakome rekal – „pucaj, imam skoka!“. Denes malo menje med košima, a već na teniskom terenu s kćerkom i sinom. Tata od formata. Košarkaški kockar. Već v Austriji neg tu, al denes ipak z nami. Negda je bil kikić, a denes MLADEN MIKULAN – MIKIĆ!

/KOLJA/

Pionir košarke iz D.Vidovca. Prvi koji je skrčil put svim ovim danešnjim vidovskim zvezdama. Čovek koji je voljel trening više od svih nas skupa. Prvi bi došel, zadnji odišel, tek dok je kmica bila tak jaka kaj se već ništ ne vidlo. Veliki napadač, čovek s najbržim izbačajem i samo njemu karakterističnim stilom igre. Iz Vidovca nam dolazi čovek kojem je navek trenirati volja – je to je on MLADEN KOLENIĆ – KOLJA!

/DRAŠKO/

Moj najbolji kum. Čovek s kojim sem se najbolje slagal na parketu,a i izvan njega. S kojim sem se jako dobro nadopunjaval. Jen od onih zbog kojih sem i ja počel igrati i koji me tiral kaj postanem se bolji i bolji. Dober v obrani, još bolji v napadu, sigurno jen od onih koji su prerano prestali aktivno igrati košaricu. Denes dobri mecena kluba -  da god smo v financijski stiski, na njegva vrata pokoćimo. Puna podrška našim mladim košarkašima i upravi. On je naš biser – DRAŽEN DRAŠKO – MISER!

/KIKI/

Ima tu još jen. Igrač čije su asistencije izluđivale sve protivnike, a još već put vlastite suigrače i trenera. Čovek koji je imel sreću igrati s Đeljijom, Miljeom, Bracijom, Slavijom, Ribarom, Ščukicom, kesneše s Draškijom,Mikićom, Boneom, Koljom, Saljejom, Rođijom i Vedrijom. Koji je od svoje 14-te zakoračil v svet koji se zove košarka i den-denes, sa 40-setkom na hrptu ne misli tak brzo prestati. Još jen s Posranca. On je vragu s torbe vušel -  to sem ja:  KRISTIJAN KIKI – KRUŠELJ!

TREBA JE TU I SPOMENUTI:

BATA

Predsjednik za čijeg se mandata igrala najbolja košarka i to v drugi hrvatski ljigi. Za čije se vreme najbolje jelo, a i pilo. Za čije vreme su man pod vuhu igrali osječki tamburaši, a tam v Belišću jele najbolje zapečene palačinke. Najveći kritičar kluba, koji saku upravu tira kaj se ne opusti. Da ga nega trebalo bi ga zmisljiti. Mnogima nama drugi tata -  to je neponovljivi BRANKO HERTERLENDI – BATA!!!

TAPI

Još jen znalac koji je košarkaški zanat i v Sloveniji koval. Odlični bek, tipičnog šuta- onak je šajbal – prek glave. Talent koji se nije potpuno razvil jer su mu koljena to ne dala. Koj bo svojega Grgu, nadam se zarazil kaj postane košarkaš.. Denes bolji s kistom v roki, nek s loptom. Iz Savske Vesi dolazi, al bez Dobrave ne bi mogel živeti. Dober kak sok Kapi – to je naš ZLATKO MEĐIMUREC – TAPI!                     
 /Tapiju želimo brzi oporavak poslije operacije presađivanja bubrega i da ga vidimo u dresu kod našeg slijedećeg okupljanja/

                                     SENIORI

No evo nam i naših protivnika, prvotimci KK Dubravčana:

/RENATO/

Šumski kobasičar (1/3 njih).Lijepa karijera je iza njega. Se od juniora do seniorskih dana stalno dobre rezultate postiže. Sljekel se je samo za ovu priliku, mada si znamo da još more,

al ga nemremo nagovoriti kaj nazaj zaigra. Igrač koji more pokriti se pozicije, od beka do centra. Pogodil je puno trici, još već banani podeljil. Veljki fajter i najavil bo zato – LUKŠA RENATO!

/BOŽO/

Kapetan momčadi. Rutiner. Dok ima dober den, more sam protivnika pobediti. Odlični šuter, prodoran, jedini koj desnoga ulaza završava ljevom rokom. Zna i more još puno, a to svoje znanje denes prenaša na juniore, čiji je i trener. Zadnje vreme malo već mislji na svoju Gabricu, a menje na trening. Malo ga i ozljede muče , al navek bo skupo prodal svoju kožu – BOŽIDAR MEĐIMUREC -BOŽO!

/DRKI/

Najveći zaljubljenik u košarku. Jedan od onih koji su već ve obilježili povijest kluba. Samo su mu centimetri falili do dresa juniorske reprezentacije. Profesor kojega se ga već zanima rad s mladimo. Često na usavršavanje odlazi u Ameriku i navek se vraća jači. Trenutno u najboljim košarkaškim ljetima. Dok si z loptom vu frki- dodaj, jer tu je DARKO VARGA – DRKI!

/LUKICA/

Fest dober bek koj se, evo vu 19-tem ljeti ostavlja košarke. No, nabomo mu to dalji. Još puno toga na terenu mora pokazati. Najbolji je v prodoru, de suparnike kak kegljine ruši. Ve pak je odlučil da bo studeral i autobusa vozil. On nas stalno iznenađuje kak proljetni pljusak – on je LUKICA LUKA – RUSAK!

/PUŠIĆ BRUNO/

Agresivnost je donesel z rukometnih terena. Navek daje 150%. Dok beka čuva, kak klopec se prime za njega. Specijalnost – kontra (furt je v ofsajdu), druga specijalnost – fuljanje zicera. On za ve još ne postavlja instalacije, niti kamenu vunu – on je FABIĆ PUŠKA – BRUNO!

/FRAN/

Dečko koj je najveć napredoval zadnjih ljet. "Power player" – igrač, dinamike i tempa. Dečko koj skida akcije z NBA, pak se koj put i zanese. No zna on i posljuhnuti, vredno trenirati i dobre partije na terenu prikazivati. Kakav je, takav je. Al je naš. Poslije tekme paše mu Ožujsko i Pan – on je ČUPEK RAIĆ – FRAN!

/DAC/

Najbolji junior lige prošlo ljeto. I med seniori isto tak dober. Kiler, navek bo zabil i z nemogućih pozicija. Najveć od sejo more prebežati. Radilica i okidač ekipe. Dečko s najljepšom frizurom. Spreten je kak mačka, a plava kak raca – pljeskom pozdravimo DARIA LUKŠU – DACA!

/ROKO/

Morti jenoga dneva složimo petorko v koji se bodo si isto prezivali. A nado Štefići. Ima štiri brate i si su redom vrsni košarkaši. On sam ima odlični pregled igre i smisla za loptu fkrasti. Denes malo menje časa za košarka ima jer ga pot v Zg odnesel. Z veljke familije, ljubi ga majka u oko – dolazi nam OREHOVEC ROKO!

/FIĆO/

On potjeće iz jedne od najkošarkaškijih familiji v Dobravi. Igrali su stric, tata, ve pak on i mlajši mu brat. Jen od boljih juniora, stožerni igrač. Navek nanjega moći računati. Još puno toga nam bo on pokazal. Navek vam bo prodal dobro pričo – on je FILIP BALOG – FIĆO!

/NIKOLA/

Još jen junior. Još jen Štefić. Moral se bo dobro potruditi kaj opravda to prezime. Bek organizator, inteligentan igrač. Bodre ga i mama i tata. No još mu puno treninga treba. A sigurno je jeno-na dobrem je putu. Njemu je rodbina mehaničar Friki – on je NIKOLA ŠTEFIĆ – NIKI!

/IGLA/

Pojačanje s Kotoribe. Po mami naš Dobravčan. Prekopska krv. Još gulji juniorskoga staža, al eto i njega uskoro na vratima prve. Uporan je i to je dobro. Zakucati more, al mu je najljepše trice pucati. Zgodni i stasiti, a negda bljedi kak špigla – to je KARLO IGREC – IGLA!

/SVEN/

Prekopčan s privremenim radom v Kotoribi. Izuzetnih predispozicija za košarkaša. Pameten, snalažljiv i poslušan. Malo mu je menje trenirati volja. Zadnje vreme već v Dobravi radi ljubavi, neg radi košarke. Možda jenoga dneva dobravski zet. Dok je srdit skoči mu vratna vena – predstavljam vam IGRECA SVENA!

/PAJO/

Jen od najnadarenijih juniora. Najsportaš škole. Još jen z Vidoca. More z loptom kaj oće. Zakucati, utrpati tricu, zabiti sa distance, naprajti ulaz. Samo nek nastavi tako. A došel je med nas – sasvim slučajno, na nagovor tate. A ostal bo z nami još dugo – dugo. Bitno je da ima srce ratnika – pozdravimo pljeskom PAJIJA BLAŽEKU - PATRIKA!

/DOC/

Treći od trolista ekipe z Vidovca. Car reketa, najbolji obrambeni igrač generacije. Čovek je tak veljki zrasel jer mu japa dobro kuha. Mama mu je najveći navijač, ali i kritičar. Po njegovim žilama teče i dobrafska krv. On vu školi hoda v TIOŠ, a ne v GOC – on je DORIJAN MATULIN – DOC!

/RIBIĆ BRUNO/

Taj dečec dok se rodil, mam su mu prišili etiketu- to bo košarkaš. Teško je rasti pod takvem terhom, al se za ve dobro nosi. Ima potencijala i na njemu ja kaj samo tak nastavi. Još je junior i puno žganci mora pojesti kaj postane pravi, onakov kakov mu je japa bil. Dok ga bo dostigel, del mu bom na glavo kruno – to je RIBIĆ JUNIOR – BRUNO!

DAVID

Imamo mi tu jenoga Svetomarčana. Ne mrem verovati – još jen Štefić. Klasična 5-tica, teški centar, al dobri div. Čovek s najvekšom nogom med košarkašima. Nadam se da nam denes nabo delal frku. Da bo denes kojega zicera fuljal. Zadnji si, naj nas već gnjavit-on je DAVIDENKO – ŠTEFIĆ DAVID!         

PREDSTAVLJANJE ZAPISNIČKOG STOLA:

Tu su za zapisničkem naši ljudi od povjerenja:

DUBRAVKA

Da nje nega mogli bi bez brige kluba zaprti. Koljko se ja zmisljim od navek voli košarku, a zadnje vrijeme i košarkaše. Uvijek prisutna za ovim stolom, dekla od povjerenja. Zela je pod svoje najmlajše košarkaše i do denes stvorila jednu talenteranu generaciju. Skidam joj kapu na tome. Navek raspoložena i nasmijana, nigdar huda, i denes je z nami DUBRAVKA ČITUŠ -DUDA!

BORIS

Naš agilni tajnik. Čega se prime, to zbavi kak treba. On je, konačno, krivac zakaj smo denes tu. Inače na terenu-besprijekorni borac, odlični skakač, a i koša je tu i tam znal pogoditi. Pamtimo ga kak vođu obrane koji je protivniku lakta znal deti /puno put i šaku/. Čovek koj bi istrčal da mu ozljeda to dopušča. Denes već v autu, neg na parketu, on vozi Dačiju, a ne Mini-Moris – to je naš MAJCEN BORIS.

JOCO

Naš predsjednik. Jedini koj je imel vupeša zeti kluba pod svoje dok je to trebalo. Čovek koj vlječe se konca i kojega se posljuša. I njega je ozljeda odvljekla od košarkaških terena. Navek autoritativan vođa momčadi, sjajnog prodora i mefke roke. Rođeni lider kojega ne zanima ništ, nek pobjeda. Za svoj trud dobil bo lentu – to je od JOSIP BRLJAK – BENTO!

LOGISTIČAR (OVOG PUTA):

IVICA BRLJAK

Ve pak oni najvažneši. Narezal je ljuka, napacal meso, opral kotla i plamenika vužgal. Skuhal nekaj fino.

Kaj namo denes gladni, brine se BRLJAK IVICA, a poslije bo pasala i koja pivica.

SUCI

Nikaj denes manje-važni su i ljudi u crnom. Kaj bo se proteklo u fer i korektnoj atmosferi pobrinut će se suci i dragi gosti: KRUNOSLAV PERČIĆ i TOMISLAV RODEK.

No da počnemo: igračima želim dobru igru, trenerima dobro vođenje, sucima dobro suđenje!

A J M O    I G R A T ! ! !